PRAVILNA ISHRANA DECE

U NAŠEM VRTIĆU JE ZASTUPLJENA ZDRAVA ISHRANA DECE. HRANA SE PRIPREMA BEZ ADITIVA, KONZERVANSA, NA 100% PRIRODAN NAČIN!

A ovo je naša kuhinja…

Od marta 2005. god. imamo sopstvenu kuhinju koja ispunjava  uslove u vezi sa ishranom dece predškolskog uzrasta. Ukusna jela i razni obroci se spremaju ovde po jelovniku i recepturama našeg nutricioniste Milice Stajević Trtak iz Beograda.

Raspored obroka:

PRAVILNA ISHRANA DECE

Savremena nauka o ishrani i brojna naučna saznanja ukazuju da je ishrana jedan od najznačajnijih faktora životne sredine koji utiče na zdravlje i kvalitet života svakog čoveka.

Uloga i značaj pravilne ishrane naročito dolazi do izražaja u detinjstvu, kada dolazi do najintenzivnijeg rasta i razvoja. Smatra se da predstavlja osnovu zdravlja za čitav život. Stoga je osnovni i najvažniji zadatak pravilne ishrane da dečijem organizmu obezbedi optimalne količine svih hranljivih sastojaka, a time i pravilan fizički, intelektualni, emotivni i socijalni rast i razvoj.

Porodica tu ima najznačajniju ulogu. Pri tom, treba naglasiti da su skladni odnosi u porodici, emotivna toplina i pažnja prema detetu od presudnog značaja, ne samo na psihosocijalni razvoj, već i na karakter ishrane deteta. Međutm, pored porodice, značajan uticaj na razvoj, vaspitanje i stvaranje navika kod dece ima i predškolska ustanova. Ispravljanje / korigovanje grešaka porodične ishrane i stvaranje pravilnih navika hranjenja predstavlja veoma važan faktor socijalizacije i osamostaljivanja deteta.

Pored primarnog kvaliteta u edukativno-vaspitnom radu sa decom, u Englesko sportskom zabavištu Speak up veliki značaj se pridaje i kvalitetnoj ishrani. Kvalitet ishrane ogleda se u poštovanju i primeni principa pravilne ishrane, a odnose se na decu predškolskog uzrasta:

1.    Racionalnost podrazumeva da ishrana u toku dana treba da obezbedi dovoljan unos energije potrebne za rast, razvoj, fizičku aktivnost dece. Potrebe u energiji određuju se u zavisnosti od pola, uzrasta, dnevnih aktivnosti, a individualno kontrolišu u cilju sprečavanja gojaznosti (posledica prekomernog unosa energije) ili pothranjenosti (usled nedovoljnog kalorijskog unosa). Ishrana u vrtiću treba da podmiruje 75% od ukupno dnevno potrebne energije.

2.    Optimalnost podrazumeva dobro izbalansiranu ishranu koja obezbeđuje dečijem organizmu sve hranljive sastojke neophodne za pravilan rast, razvoj i funkcionisanje organizma. Dnevni obrok u vrtiću treba da podmiri 75% dnevnih potreba u mastima i ugljenim hidratima, a 90 % potreba u proteinima, vitaminima i mineralnim sastojcima.

3.    Raznovrsnost namirnica u dečijem jelovniku neophodan je uslov pravilne ishrane, pri čemu prednost imaju one sa većom biološkom i hranljivom vrednošću. U zavisnosti od hranljive vrednosti i procentualne zastupljenosti u ishrani, namirnice su podeljene u nekoliko grupa:

I.      Žitarice i proizvodi predstavljaju najzastupljeniju grupu, sa procentualnim udelom od 30 %  u strukturi dečije ishrane. Prednost treba da imaju integralni, graham hleb, pirinač, kukuruz i proizvodi, takođe i žitne pahuljice kao važan izvor složenih ugljenih hidrata (obezbeđuju potrebnu energiju, održavaju nivo šećera u krvi, duži osećaj sitosti), vitamina B-grupe i mnogih mineralnih sastojaka (Mg, P, Zn, Cu...).

II.  Mleko i mlečni proizvodi su neophodni, sastavni deo svakodnevnog jelovnika za decu, sa zastupljenošću od 20 – 25 %. Ističu se po sadržaju biološki punovrednih proteina koji se lako iskorišćavaju u organizmu, energetski i nutritivno vredne mlečne masti, vitamina A, D, B1, B2 i niacina, a naročito važnih mineralnih soli kalcijuma i fosfora u optimalnom odnosu, kao i magnezijuma, natrijuma, kalijuma...

III.                     Meso, riba, jaja i proizvodi njihove prerade predstavlja veliku grupu namirnica životinjskog porekla. Za decu treba birati posnije vrste mesa (pileće, ćureće, teleće, juneće i sl.) zbog većeg sadržaja kvalitetnih proteina, vitamina i mineralnih sastojaka, a manje količine zasićenih masti i holesterola. U cilju što boljeg iskorišćavanja hranljivih sastojaka, trebalo bi voditi računa i o načinu spremanja ovih (ali i svih ostalih) namirnica, kao i kombinaciji sa drugom hranom. Naročito važno za decu je i da riba bude dovoljno zastupljena, bar 2 – 3 puta nedeljno. Lako je svarljiva, bogata biološki izuzetno vrednim sastojcima - proteinima, esencijalnim masnim kiselinama koje  su neophodne za pravilno formiranje i funkcionosanje nervnog sistema, pravilan rast i razvoj dece; vitaminima A, D i E; dobar je izvor fosfora , kalcijuma (naročito sardine i sl. ribe sa sitnim mekim kostima ), magnezijuma, a morske i joda. Jaja su veoma značajna hrana u detinjstvu, kako zbog svog sastava, tako i zbog brojnih mogućnosti u spremanju jela. Na prvom su mestu po biološkoj vrednosti i iskoristljivosti proteina, bogata su vitaminima A, D, E, B1 i B2, a od mineralnih sastojaka treba izdvojiti gvožđe (koje se u dečijem organizmu iz žumanceta iskorišćava 100 %), fosfor, natrijum, kalijum, bakar, cink...

IV.  Povrće je veoma značajno u ishrani dece, prvenstveno zbog bogatstva u vitaminima i mineralnim sastojcima. Stoga je veliki uspeh naviknuti mališane na što više vrsta povrća. Tu može biti od pomoći što deca vole šarolikost i žive boje, pa ih treba što više kombinovati i lepo aranžirati jelo. Ova grupa namirnica treba da čini 10 % u strukturi dečije ishrane.

V.     Voće i voćne prerađevine predstavljaju za decu vrlo važnu grupu namirnica. Visoku nutritivnu i biološku vrednost daju brojni hranljivi sastojci, koji povoljno utiču na varenje hrane, iskorišćavanje energije, regulišu acidobaznu ravnotežu, rad nervnog sistema, enzimsku aktivnost i rad endokrinih žlezda. Značajno svojstvo voća je i da blokira i odstranjuje toksine iz organizma. Udeo voća treba da bude najmanje 10 %.

VI.  Masti, ulja i proizvodi predsavljaju grupu vidljivih masti biljnog i životinjskog porekla koje se koriste u ishrani ljudi. Od masti životinjskog porekla u ishrani dece koriste se maslac i svinjska mast. Ove namirnice ne bi trebalo da preovlađuju u ishrani, ali ih ne treba ni zanemariti niti potpuno izbaciti, zbog sadržaja sastojaka neophodnih za pravilan rast i razvoj ( esencijalne masne kiseline –linolna i arahidonska, liposolubilne vitamine A, D, E i K ). Ipak, prednost treba dati biljnim uljima ( naročito maslinovom, suncokretovom, bundevinom i dr. ), koja pored značajne energetske vrednosti, imaju i visoku biološku i dijetetsku vrednost. Udeo u strukturi dnevnog obroka treba da bude do 10 %.

VII.                    Šećer i šećerni koncentrati obuhvataju šećer, med, malteks, džem, marmeladu i dr. proizvode na bazi šećera. Njihova osnovna svojstva su brzo oslobađanje lako iskoristive energije potrebne za fizičku aktivnost, ubrzavaju oporavak i jačaju premoreni i oslabljeni organizam, povoljno utiču na raspoloženje. Međutim, kako su ove namirnice uglavnom omiljene kod dece, trebalo bi ograničiti količinu slatkiša na 30-40g dnevno (8-10%). Njihova prekomerna upotreba pospešuje nastanak karijesa, gojaznosti, dijabetesa, ateroskleroze i dr. obolenja čak i kod dece, a posebno u kasnijem dobu. Prednost uvek treba dati medu i malteksu, kao prirodnim, nutritivno i biološki vrednijim namirnicama.

Saradnja sa nutricionistom omogućava uspešno planiranje i sprovođenje pravilne ishrane, pre svega zbog poznavanja sastava i osobina namirnica, metoda njihovog pravilnog skladištenja, odabira odgovarajućeg načina pripreme, ali i pravilne kombinacije namirnica. Samim tim, deci se obezbeđuje hrana sa maximalno očuvanom hranljivom i biološkom vrednošću, povoljnim organoleptičkim osobinama (prijatan miris, ukus, boja...), povećava se iskoristljivost hranljivih sastojaka, ali i (treba istaći) zdravstveno bezbedna i higijenski ispravna hrana.

PIRAMIDA ISHRANE

Energetska vrednost dnevnog obroka u vrtiću određena je „Pravilnikom o normativu društvene ishrane dece u ustanovama za decu“ i treba da obezbeđuje oko 75% ukupnih energetskih potreba dece predškolskog uzrasta. Tačnije, deci jaslenog uzrasta (2-3 godine) dnevno bi trebalo obezbediti oko 975kCal, za decu uzrasta 3-5 godina potrebno je oko 1200kCal, a za predškolski uzrast (deca 5-7 godina) oko 1400kCal.

Prema Pravilniku, količina belančevina treba da čini oko 10% ukupne energetske vrednosti dnevnog obroka u vrtiću i da se kreće između 25g i 35g (u zavisnosti od uzrasta dece). Pri tom, odnos biljnih i životinjskih belančevina treba da je 1:2.

Masti treba da daju oko 30% energije, pa se preporučuje da ukupna količina masti u dnevnim obrocima bude od 32g do 45g. Od toga, masti biljnog porekla treba da čine polovinu, a prednost dati hladno ceđenom maslinovom i suncokretovom ulju.

Ugljeni hidrati treba da obezbeđuju 60% ukupnih energetskih potreba, a na osnovu toga se utvrđuje i količina u gramima. Preporučuje se što veća zastupljenost voća i integralnih žitarica, kao dobrih izvora šećera i energije, ali i značajnih vitamina, a industrijske slatkiše treba izbegavati u dečijoj ishrani.

Detaljnijom analizom nutritivne vrednosti naših (Speak up) jelovnika u poslednjih nekoliko meseci, utvrđeno je da:

·         Prosečne energetske vrednosti jelovnika u proteklom periodu podmiruju potrebe dece predškolskog uzrasta ( oko 1200kCal).

·         Količina proteina, masti i ugljenih hidrata takođe odgovara propisanim vrednostima iz Pravilnika.

·         Neophodno je korigovati količine nekih vitamina (naročito B grupe i C) i mineralnih materija (kalcijuma, magnezijuma i cinka) obzirom da Normativ zahteva da se 90% ukupnih dnevnih potreba u ovim sastojcima zadovolji u predškolskoj ustanovi.

Uvođenjem obaveznog voćnog obroka, značajno je povećana količina vitamina (naročito vitamina C i folne kiseline). Osim toga, utvrđeno je da voće ima jako povoljan fiziološki efekat na dečiji organizam, podstiče varenje hrane, iskorišćavanje energije, reguliše acidobaznu ravnotežu, rad nervnog sistema, enzimsku aktivnost i rad endokrinih žlezda. Značajno svojstvo voća je i da blokira i odstranjuje toksine iz organizma.

·         Kuvaricama su data detaljnija uputstva o pravilnoj pripremi i obradi namirnica u cilju očuvanja što veće hranljive i vitaminske vrednosti hrane.

·         Iako je još uvek slabiji izbor svežeg povrća, na raspolaganju nam je mlado zeleno lisnato povrće, koje obiluje u sadržaju mineralnih sastojaka (kalijuma, natrijuma, kalcijuma, magnezijuma, fosfora, gvožđa, sumpora i dr.) i vitamina  (C, B-grupe, provitamina A...). Treba istaći da je zeleno lisnato povrće mnogo bogatije po sadržaju i vrsti vitamina od korenastog i mahunastog povrća. Ovog meseca planirano je nekoliko jela sa povrćem iz ove grupe (zelena salata, spanać, blitva, zelje i sl.).

Iskreno se nadamo da će deca lako prihvatiti ove promene i uživati u zdravoj i ukusnoj hrani, kao i vremenu koje provode u našem Speak up-u.